Општина Ражањ има повољан географски положај. Налази се на раскршћу Балканске и Карпатске Србије и Великог и Јужног поморавља. Окружена је општинама Крушевац, Алексинац, Соко Бања, Бољевац, Параћин и Ћићевац, са којима је повезују три регионална путна правца. Њеном територијом пролази најзначајнија републичка друмска саобраћајница ауто-пут Београд-Ниш.На североисточној страни Ражња налази се планина Буковик, а на северној превој Мечка. Варошица Ражањ се налази на 55 км од Ниша према Београду, на надморској висини од 264 м.
Железничке станице Браљина и Ђунис на прузи Београд – Ниш, налазе се западно од Ражња, удаљене 10-так километара.
Општина захвата величину од 289 км2. Административно припада Нишком региону, а саму општину сачињавају 23 насеља.

             

За сагледавање климе потребно је издвојити две целине: подручје које се пружа од Јужне Мораве према планинским деловима и клима на планинским подручјима.           
Средња годишња температура у јужно моравском долинском простору износи око 11°C. Најхладнији је месец јануар са средњом температуром од -0,8°C, а најтоплиjи јул са 22°C. Средња годишња вредност влажности ваздуха у Моравској котлини износи 76,2%. Средња годишња количина падавина износи 650 mm. Највише падавина је у мају, јуну и у јесењим месецима, а најмање у марту и фебруару.

Рељеф територије општине формиран је под динамичним утицајем тектонских покрета. Овај предео чине стене стваране на копну и у мору у свим геолошким раздобљима.
Основне црте у морфологији овог простора чини поморавље, побрђе и венац Послонских и Буковичких планина. У тим оквирима се могу издвојити три различите целине, са интересантним долинским, брежуљкастим и планинским рељефом. Долински појас, обухвата алувијалну раван Јужне Мораве и њених притока са средњом надморском висином од 150м. Побрђе, чини прелазни појас од долинског ка планинском ободу просечне надморске висине од 350м. Планински појас, који се наслања на претходни и простире се на истоку до планине Буковика (894м) а на западу до Послонских планина.
На територији општине нису вршена детаљна истраживања минералних сировина са аспекта билансирања резерви, делимичним истражним радовима идентификоване су следеће минералне сировине: кварцни песак (у пределу Послонских планина), графит (у пределу Горуновог потока), руда антимона и бакра (слив реке Крћеве).

Од укупне површине територије општине на њиве отпада највећи проценат, шуме и шумско земљиште су на другом месту, пашњаци и ливаде су на трећем месту, следе воћњаци и виногради а на крају је остало земљиште.
На њивама доминантне врсте су пшеница и кукуруз, ретко се сеје јечам и овас. Поврће се узгаја на малим парцелама и најчешће се користи за индивидуалне потребе. Шумске заједнице доминантно су лишћари а има и четинара. Најчешће лишћарске врсте су: буква, храст, багрем, граб, јасен, јавор, липа, топола, врба, леска, клен, дрен... Четинарске врсте су: бор, дуглазија, ариш... Пашњаци и ливаде богати су разноврсним травама. Воћњаци и виногради су заступљени а нарочито виногради у атару села Липовца и Рујишта.
Имајући у виду повољне природне услове, заступљеност животињских врста је веома изражена и разноврсна. Стално су настањене или се повремено појављују следеће врсте: Срна, дивља свиња, зец, веверица, пух, јазавац, куна, видра, твор, лисица, вук, шакал, дивља мачка, фазан, гугутка, грлица, дивљи голуб, јаребица, препелица, дивља гуска, дивља патка, чапља, рода, барски петао, барска кока, креја, гачац, врана, сврака, ронац, гњурац, шумска шљука, детлић и птице певачице.